Ideja o timskom radu

Mi rastemo u društvu koje u zadnjih četvrt veka ne poznaje timski rad. Rasli smo i odgajani da težimo individualnim dostignućima. U školi, gradu, na fakultetu, u traženju posla...sve se svodilo na borbu, sam protiv svih. Sada se nalazimo pred velikim problemom. Globalni svetski standardi i svetska konkurencija zahtevaju  timski rad i timski duh skoro u svim sferama društva. To nije bez razloga, jednostavno veliki svetski menadžeri su uvideli prednosti tima i maksimalno ih koriste kako bi pomerali granice nemogućeg i konstantno maksimizirali svoje rezultate. Od ljudi koji su odrastali i odgajani u individualističkom društvu najednom se očekuje timski rad. Njihovo viđenje timskog rada se svodi na to da će neko od članova tima preuzeti (ukrasti) zasluge za nešto što nije uradio ili u najboljem slučaju da će skinuti odgovornost sa sebe. To mora da se promeni.

Stvaranje tima nije nimalo lak posao, pogotovo u okruženju gde je doslovno iskorenjen timski duh. Da bi se to postiglo, potrebna je ne samo prava kombinacija stručnih ljudi, već i pojedinci koji su spremni da rade jedni sa drugima u okviru tima. Za razvijanje tima potrebne su različite ideje i veštine. Ali sve ono što čini odličan tim takođe čini i preduslov za destruktivan konflikt. Između odličnog tima i destruktivnog konflikta nalazi se konstruktivni konflikt.

Pred menadžerima je velik zadatak.

Samopouzdanje i ekstremni sportovi

Čitajući dela mnogih poznatih autora iz oblasti vezanih za uspeh i prodaju mogu slobodno da zaključim da je samopouzdanje ključno za opstanak u ovim turbulentim vremenima. Tokom vremena provedenog sa svojim prijateljima, kolegama i rođacima primećujem da im je samopouzdanje na veoma niskom nivou. Pokušao sam malo dublje da se posvetim tom problemu i primetio sam da su ključni problemi sledeći:

• Negativne kritike ljudi iz okoline
• Prebacivanje odgovornosti na druge ljude, državu, sistem, krizu itd.
• Strah od negativnog ishoda situacija u kojoj se zateknu
• Strah od promena i novih stvari
• Robovanje stereotipovima

Iako su mnogi od faktora koji utiču na samopouzdanje van naše kontrole, postoji jedna stvar koja može svesno da se uradi kako bi se steklo samopouzdanje. Po mom mišljenju ključ izgradnje samopouzdanja leži u bavljenju ekstremnim vrstama sportova. Ljudi koji su neupućeni u ekstremne sportove i koji nisu pokušali da se bave ekstremnim sportom veruju da su oni samo razonoda za ludake, čudake, da je to izazivanje sudbine i kockanje sa životom...ali nije baš tako.

Predlažem svima prvenstveno da se informišu, porazgovaraju sa ljudima  koji se bave nekom vrstom ekstremnog sporta i da pokušaju da saznaju šta je to što nih pokreće. Ako budete pažljiv slušalac uvidećete da su ti ljudi puni samopouzdanja, kreativnosti, željni života i njegovi veliki poštovaoci. Svesni su snage prirode, ali su istovremenu svesni da su deo nje. Iz dana u dan pomeraju granice fizičkih ograničenja i idu pravo napred.

Ekstremni sportovi se ne treniraju oni se žive...oni su način života. U životima tih ljudi nema destruktivnih konflikata, lažnih prijatelja, nemogućih prepreka, nervoze, neproračunatog rizika...postoji samo osećaj bezgraničene slobode i okean samopouzdanja. Mogu slobodno da kažem da sam i ja jedan od njih. Otvoren sam prema različitim mogućnostima izbora u životu i preuzimam odgovornost za svoje odluke i postupke.

Samopouzdanje je koren uspeha.

Osobine lidera i odrastanje u Srbiji

Život i okruženje  nas uče da budemo lukavi, snalažljivi, fleksibilni, uporni... Zar nije život naš najbolji učitelj u ovakvim situacijama, iz kojih se rađaju osobine koje krase svakog uspešnog lidera? Ako se osvrnemo unazad nekoliko lidera koji mi prvi padaju na pamet (Ce Gevara, Mahatma Gandi, Pele…) dolaze iz običnih pa čak i siromašnih sredina sa raznih krajeva sveta. Mislim da nije slučajno to što je njihovo poreklo baš takvo, jer dosegnuti zvezde sa loše “startne pozicije” nije nimalo lak zadatak.

Imao sam priliku da upoznam mnoge mlade ljude širom Evrope i SAD. Takođe imam puno prijatelja u svom gradu i širom Srbije, neki bi rekli da je to sasvim isto mladi ovde, mladi tamo. Ali ja se ne bih složio sa tim. Zbog svima nama dobro poznatih dešavanja u proteklih 20-ak godina, dospeli smo na jednu nezavidnu poziciju u Evropi i svetu. Definitivno su ta dešavanja ostavila dubokog traga na svim generacijama. Nepošteno je povući paralelu između  našeg i evropskog detinjstva. I sve ovo što je napisano zvuči jako crno, pesimistički ali…nije.

Baš to što nam se događalo izbrusilo je u nama one prave osobine lidera koje se teško uče u školskim klupama, pre svega snalažljivost. Vreme iza nas je svedok tome, neka vrsta sertifikata ili diplome. Upornost nas je dovela do fakulteta. Preuzimanje odgovornosti je mnogima od nas deo normalnog života u svim njegovim delovima. Kreativnost i inovativnost su takođe odraz teškog vremena koje smo pregurali, tj ljudi su sa minimum resursa stvarali mnoge zapanjujuće stvari.

Ovo su samo neke od osobina koje poseduju lideri, a koje su ispreplitane sa delom našeg života. Zato treba da ih negujemo i usavršavamo, a ne samo da one isplivaju u teškim situacijama.